U svetu prepunom svetlucavih pozivnica, glamuroznih dočeka i koncerata pod otvorenim nebom, često zaboravimo da postoji jedan doček koji je tiši, skromniji, ali neretko najiskreniji – doček Nove godine u krugu porodice.
To nije veče za binu, reflektore i visoke štikle. To je veče za pidžame i čarape sa motivima irvasa. Za smeh oko stola, za kolače koji su zagoreli ali se svejedno pojedu, za onu jednu pesmu koju svi pevaju, iako niko ne zna stihove do kraja.
Porodični doček – kad je malo ustvari sve
Postoji posebna čar u večeri kada se ne juri savršen meni, kada se ukrasi vade iz kutije sa tragovima vremena, i kada se sve organizuje tako da svi budu tu – makar i na video pozivu. Porodični doček nije spektakl. Ali zato jeste sigurno mesto. Mesto gde možemo da budemo ono što jesmo.
Dok grad bruji, a telefoni svetle od poruka i notifikacija, u tim tihim domovima pali se još jedno svetlo – ono u očima dece dok gledaju vatromet kroz prozor, ono u srcima roditelja dok gledaju kako godine prolaze, ali ljubav ostaje.
Kako napraviti posebnu atmosferu kod kuće?
Porodična Nova godina ne znači da treba da bude dosadna. Naprotiv – to je prilika da se svi uključe u slavlje na svoj način.
Evo nekoliko ideja koje će ulepšati veče:
-
Zajednički ukrasi – neka svi naprave po jednu ručno pravljenu dekoraciju.
-
Meni pun emocije – neka svako pripremi po jedno jelo ili piće koje ga podseća na nešto lepo.
-
Igranje starih društvenih igara – kartanje, pantomima, „asocijacije“… stvari koje spajaju više nego bilo koji TV program.
-
Porodično vreme kapsule – neka svi napišu po jednu poruku sebi za sledeću godinu i ubace je u kutiju koju će otvoriti sledeće Nove godine.
Tamo gde je ljubav, tu je slavlje
Neće biti profesionalnog ozvučenja. Neće biti poznatih izvođača, ni fotografija koje će završiti na društvenim mrežama sa hiljadama lajkova. Ali će biti nečeg mnogo vrednijeg – iskrenosti.
Nova godina sa porodicom je podsetnik da ne moramo tražiti spektakl da bismo pronašli smisao. Nekada su najlepše noći one koje ostanu samo između zidova doma i osmeha najbližih.
Jer kada sat otkuca ponoć, najvažnije nije gde smo – već s kim smo. A ako su to ljudi koji nas vole i razumeju, sve ostalo je samo bonus.