Postoje izvođači koji osvoje trenutak. Postoje i oni koji traju kroz epohu. A zatim, tu su retki – oni koji, ne samo da opstaju, već postaju most između generacija. Mile Kitić je upravo to. Njegovo ime nije samo prisutno – ono se izgovara sa poštovanjem, sa osmehom i sa istim žarom u očima kod onih koji su ga slušali osamdesetih i onih koji ga sada otkrivaju na dočeku Nove godine.
Mile Kitić nije zvezda koja je zasijala pa se ugasila. On je svetionik muzičke scene – pouzdan, jasan, stalan. U vremenu kada se ukusi menjaju preko noći, a publika sve brže troši muziku, Mile ostaje tu. I ne samo da ostaje – on okuplja. Na njegovim nastupima sede i pevaju zajedno otac i sin, ćerka i majka, komšije koje se nisu videle godinama.
Generacije koje se ne sudaraju – već se spajaju
Malo je izvođača čije pesme znaju i dvadesetogodišnjaci i pedesetogodišnjaci. Kada krene „Plava ciganka“ ili „Kraljica trotoara“, cela sala zna refren. Mladi to doživljavaju kao hit večeri, stariji kao uspomenu koja nikad nije izbledela.
Mile ne pravi razliku. On ne peva za „mlađu publiku“ ili „staru gardu“. On peva za one koji vole muziku, koji osećaju stihove, koji znaju šta znači kada pesma pogodi pravo u srce. Zato je i moguće da njegova publika izgleda kao mozaik života – svi stilovi, svi uzrasti, svi izrazi lica.
Stil koji se menja – ali nikada ne gubi identitet
Mile Kitić je umetnik koji zna kako da ostane veran sebi, a da istovremeno ne zaostane za vremenom. Njegove pesme se razvijaju, produkcija se osavremenjuje, ali ono najvažnije ostaje isto – emocija.
I upravo tu se krije njegova snaga. On ne pokušava da „uhvati“ trend – on ga dočeka, pogleda, i odluči šta od toga vredi da prenese publici. Zato su njegove pesme i dalje relevantne. Zato mlađe generacije ne osećaju distancu, već bliskost.
Doček Nove godine – simbol večnog povratka
Nije slučajno što se Mile Kitić iz godine u godinu pojavljuje kao najpoželjniji izvođač za doček Nove godine. On ne donosi samo muziku. On donosi sigurnost. U vremenu koje se menja iz dana u dan, on je konstanta. Zna se kako izgleda veče uz njega. Zna se da će pesme pogodi pravo tamo gde treba.
I zato nije iznenađenje kada vidite mladog momka kako peva iz sveg glasa, pored čoveka koji tu istu pesmu zna već trideset godina. Oni ne pevaju kao stranci – pevaju kao deo istog refrena, istog sećanja, istog trenutka.
Zaključak
Mile Kitić je više od pevača. On je most. Između generacija, između stilova, između prošlih i budućih dočeka. I dok god ima ljudi koji žele da pevaju, da slave, da osećaju – Mile će biti tu. Na bini. Sa mikrofonom. I pesmom koju svi znamo – i koju tek treba da otkrijemo.